Уводна секција (тематски формат)

    • Дисбиоза вагиналне микробиоте – орална примена пробиотика 

    • САЖЕТАК

      Микроорганизми који се најчешће користе као пробиотици су бактерије из рода Lactobacillus, Sreptococcus termophillus, Bifidobacteriacae и квасци из рода Saccharomyces boulardi. Saccharomices boulardi мења рецепроре за токсине Clostridium difficile.

      Ограничен број препарата који садрже пробиотске културе, који се налазе у промету на светском тржишту, испуњава прописане стандарде, те су значајни научноистраживачки ресурси посвећени карактеризацији пробиотских култура, као и утврђивање њиховог повољног утицаја на здравље. Све је већи број земаља који ове препоруке уграђује у своју законску основу. У Европској унији у храну, односно у дијететске суплементе, не сврставају се производи који садрже пробиотске мокроорганизме, а намењени су за превенцију или лечење одређених болести, укључујући и препарате за превенцију дијареалног синдрома који може настати као последица употребе антибиотика, већ се такви производи сврставају у лекове.

      Пребиотици су састојци хране који не подлежу процесу дигестије и апсорпције, већ процесу ферментације у дебелом цреву и испољавају користан учинак на здравље тако што селективно стимулишу раст и активност једне или ограниченог броја врста бактерија које живе у дебелом цреву (енгл. commensal bacteria).

      Симбиотици су производи који садрже пробиотике и пребиотике.

      У акушерству и гинекологији, врсте Lactobacilli species се углавном користе за обнављање физиолошке вагиналне микробиоте у циљу лечења бактеријске вагинозе и вулвовагиналне кандидозе  и спречавања превременог порођаја.

      Нормалан вагинални исцедак садржи трансудат, електролите, цервикалну слуз, десквамиране епителне ћелије вагине и сталну тзв. резидентну бактеријску флору коју чине 17-30 различитих бактерија.

      У састав нормалног вагиналног секрета улази и пролазна тзв. транзиторна флора, која у вагину жене доспева из спољашње средине, ваздухом, сексуалним контактом, храном, водом, додиром прљавим рукама, а задржава се у њој краткотрајно и не изазива промене вагиналног секрета.

      Изглед вагиналног секрета се мења током фаза менструалног циклуса, трудноће, емоционалног стреса, промене начина исхране, употребе различитих лекова (укључујући и контрацептивна средства) или током сексуалне узбуђености.

      pH вагине износи 4,0–4,5, а на промену киселости утиче менструална крв, сперма и испирање вагине алкалним средствима, антибиотици, промена хормоналног статуса у трудноћи, дојењу, или менопаузи, спермициди, полни однос, инфекција.

      Смањена киселост вагине, ствара услов за развој запалења вагине изазваног баналним узрочницима (стрептококе, стафилококе, E colli).

      Узрочницима упале погодује низак ниво естрогена у организму жене, што повисује pH вагине. Зато су вагинитиси у јувенилно доба, постменопаузи, након менструације и у пуерперијуму интензивни и упорни.

      Бактеријска вагиноза представља синдром који настаје услед неравнотеже између броја лактобацила (смањен број) и броја Gardnerelle vaginalis, односно анаеробних бактерија у вагиналном исцетку. Доминантна вагинална флора потиснута је мешовитом, превасходно анаеробном бактеријском флором која превазилази број аероба за преко 1000 пута.

      Бакетријска вагиноза је најчешћи тип вагиналне инфекције код жена генеративне доби у САД. У Европи је ова инфекција на другом месту после гљивичног запалења вагине).

      Значај бактеријске вагинозе у чијој превенцији и лечењу могу учествовати пробиотици

      • Превремена и прематурна руптура плодових овојака.
      • Спонтани побачаји (други триместар), превремени порођаји.
      • Постпартални ендометритис, ендометритис после царског реза, инфекције ране епизиотомије и ране после царског реза
      • Узроници настанка пелвичне инфламаторне болести у 11.8% случајева.
      • Постоперативне инфекције.

      Чини се да су ефекти пробиотика специфични за сој и зависни од дозе, а недостатак стандардизованог процеса производње могао би утицати на преживљавање, раст и одрживост микроба.

    • ЕДУКАТИВНИ ЦИЉЕВИ

      • Подсетити на концепт примене пробиотика гинекологији.
      • Упознавање са врстама микроорганизама који се најчешће користе као пробиотици у гинекологији.
      • Идентификација чврстих доказа за употребу пробиотика од стране здравих жена за регулисање и очување микробиома.
      • Унапређење знања која се односе на примену пребиотика у побољшању састава вагиналне флоре.
      • Унапређење знања која се односе на примену пребиотика за очување интестиналне функције, побољшање апсорпције минерала (Ca, Fe, Mg, Cu, Zn).

    • ЗНАЊА КОЈА ЋЕ СТЕЋИ УЧЕСНИЦИ

      • Упознавање са функцијом пробиотика да врше неспецифичну стимулацију имуног система домаћина и заштиту вагиналне слузнице.
      • Познавање различитих категорија антимикробних једињења (органске киселине, бактериоцини, слободне масне киселине, водоник пероксид) која се ослобађају под утицајем пробиотика у вагини.
      • Унапређење стручних знања везаних за повећану фагоцитну активност макрофага и повећању стварања IgA и IgM при примени пробиотика.
      • Познавање карактеризације пробиотских култура, као и утврђивање њиховог повољног утицаја на здравље жене.
      • Унапређење знања о пребиотицима и пробиотицима у функцији нормалне трудноће.

    • !Региструјте се на платформу или се пријавите 

      Уколико сe нисте регистровали, можете се регистровати путем линка.

      Уколико сте регистровани, можете се пријавити путем линка.

    • ТЕСТ ЈЕ ЗАВРШЕН

    • 1
    2
    3
    4
    5
    • 5Преузмите потврду - уверење

      Ако положите тест Платформа ће вам омогућити приступ потврди о положеном тесту у pdf формату.
      Сертификат можете је одштампати одмах или накнадно.
      Овим је процедура полагања теста завршена.

      У току једног дана полазници могу решавати највише два теста (Правилник о ближим условима за спровођење континуиране едукације за здравствене раднике и здравствене сараднике, члан 9, Службени гласник РС, 3/2016).