Пробиотици, пребиотици и синбиотици
САЖЕТАК
Израз пробиотик, чије је значење за живот, први је почео да употребљава руски научник Илија Мечников почетком 20. века указујући на зависност цревне микро флоре од хране и могућности измене цревне флоре у зависности од начина исхране (избора намирница).
Организација за храну и пољопривреду и Светска здравствена организација у пробиотике сврставају “живе организме, који када се унесу у одговарајућој количини, као део хране могу имати повољан утицај на здравље“. Пробиотици конкуришу за исте рецепторе патогеним бактеријама те се смањује ризик за колонизацију патогеним бактеријама и ослобађају антимикробна једињења (органске киселине, бактериоцине, слободне масне киселине, водоник пероксид). Пробиотици повећавају секрецију мукуса, што побољшава везивање пробиотских бактерија за цревну мукозу. Пробиотици врше неспецифичну стимулацију имуног система домаћина, пролиферацију имуних ћелија, повећавају фагоцитну активност макрофага и повећавају стварање IgA iIgM и доприносе стабилизацији пропустљивости цревне баријере.
За сада нема чврстих доказа да употреба пробиотика од стране здравих људи помаже у смањењу ризика за настанак инфекције Helicobacter pylori, Кронове болести, хроничног иритабилног колона, малигних болести дебелог црева, бактеријских и гљивичних инфекција генитоуринарног система.
Микроорганизми који се најчешће користе као пробиотици су бактерије из рода Lactobacillus, Sreptococcus termophillus, Bifidobacteriacae и квасци из рода Saccharomyces boulardi. Saccharomices boulardi мења рецепроре за токсине Clostridium difficile.
Светска здравствена организација и Организација за храну и пољопривреду израдиле су препоруке за стандардизацију квалитета препарата који садрже пробиотске културе који се користе као храна, како би на тржиште били стављени искључиво производи који садрже пробиотске сојеве бактерија познатих генотипских и фенотипских особина. Препорука је да се за идентификацију и класификацију пробиотских култура примењују међународно признати стандарди који се користе за идентификацију и класификацију осталих микроорганизама, као што су DNK секвенца, начин култивације изглед и понашање колонија, али да за микроорганизме за које се тврди да испољавају пробиотске особине морају постојати и докази да пробиотски организми имају одређен степен резистенције на желудачну и жучне киселине, способност адхеренције за цревну мукозу, способност редукције патогених сојева бактерија од стране укупног броја живих ћелија које се налазе у датом производу и да не испољавају резистенцију према антимикробним лековима.
Ограничен број препарата који садрже пробиотске културе, који се налазе у промету на светском тржишту, испуњава прописане стандарде, те су значајни научноистраживачки ресурси посвећени карактеризацији пробиотских култура, као и утврђивање њиховог повољног утицаја на здравље. Све је већи број земаља који ове препоруке уграђује у своју законску основу. У Европској унији у храну, односно у дијететске суплементе, не сврставају се производи који садрже пробиотске мокроорганизме, а намењени су за превенцију или лечење одређених болести, укључујући и препарате за превенцију дијареалног синдрома који може настати као последица употребе антибиотика, већ се такви производи сврставају у лекове.
Пребиотици су састојци хране који не подлежу процесу дигестије и апсорпције, већ процесу ферментације у дебелом цреву и испољавају користан учинак на здравље тако што селективно стимулишу раст и активност једне или ограниченог броја врста бактерија које живе у дебелом цреву (енгл. commensal bacteria).
Симбиотици су производи који садрже пробиотике и пребиотике.
ЕДУКАТИВНИ ЦИЉЕВИ
- Подсетити на концепт примене пробиотика.
- Упознавање са врстама микроорганизама који се најчешће користе као пробиотици.
- Идентификација чврстих доказа за употребу пробиотика од стране здравих људи.
- Унапређење знања која се односе на примену пребиотика у побољшању састава цревне флоре.
- Унапређење знања која се односе на примену пребиотика за очување интестиналне функције, побољшање апсорпције минерала (Ca, Fe, Mg, Cu, Zn).
- Подсетити на концепт примене пробиотика.
ЗНАЊА КОЈА ЋЕ СТЕЋИ УЧЕСНИЦИ
- Упознавање са функцијом пробиотика да врше неспецифичну стимулацију имуног система домаћина.
- Познавање различитих категорија антимикробних једињења (органске киселине, бактериоцини, слободне масне киселине, водоник пероксид) која се ослобађају под утицајем пробиотика.
- Унапређење стручних знања везаних за повећану фагоцитну активност макрофага и повећању стварања IgA и IgM при примени пробиотика..
- Познавање карактеризације пробиотских култура, као и утврђивање њиховог повољног утицаја на здравље.
- Унапређење знања о пребиотицима у функцији „сазревања“ имуног система одојчета и стабилизацији цревне баријере.
- Упознавање са функцијом пробиотика да врше неспецифичну стимулацију имуног система домаћина.
Уводна секција (тематски формат)
-
- Секција 1. Регистрacija није доступна
- Секција 2. Котизација није доступна
- Секција 3. Литература није доступна
- Секција 4. Решавање теста није доступна
- 5. Уверење о положеном тесту
5Преузмите потврду - уверење
Ако положите тест Платформа ће вам омогућити приступ потврди о положеном тесту у pdf формату.
Сертификат можете је одштампати одмах или накнадно.
Овим је процедура полагања теста завршена.У току једног дана полазници могу решавати највише два теста (Правилник о ближим условима за спровођење континуиране едукације за здравствене раднике и здравствене сараднике, члан 9, Службени гласник РС, 3/2016).
1
2
3
4
5